
Постављање камених стаза у башти, иако се чини да је то тешко, уопште није. Овај рад не захтева посебно знање - принцип је једноставан и ефекти могу бити изузетни.
Површине од природног камена су издржљиве и елегантне. За њихову изградњу најчешће се користе резане или ломљене камене плоче, коцке или калдрме (тј. Велики шљунак). Најтрајнији елементи су гранит, базалт, сиенит и серпентин, мање издржљиви, подложни абразији и оштећењу - од пешчењака, а најмање издржљиви, мекани и упијајући - од кречњака.
Како положити камену површину
Начин полагања површине зависи од његове намене и пропустљивости подлоге. Вртне стазе које су током рада лагано оптерећене на пропусним тлима могу се поставити на 5-10 цм слој равномерног песка или цементно-пескасту подлогу у пропорцијама 1:12.
На непропусним тлима 10-20 цм шљунка или дробљеног камена (али не и смеће од опеке) мора се поставити под слој песка или цементно-пескане подлоге. На ове слојеве, након изравнавања и темељног урањања, полажу се елементи површине - ударање чекићем. Под површине које ће бити јако оптерећене (аутомобили ће пролазити изнад њих или паркирати на њима) увек треба да се постави слој песка, око 20 цм дробљеног камена. или сломљени камен.
Приликом обликовања површине потребно јој је дати бочне и уздужне падине - то ће олакшати одводњу кишнице. Попречни нагиб за глатке површине треба да буде 1-2 процента, за калдрме 3-5 процената. Уздужни пад за све врсте стаза требао би бити 1-3 посто.
Подлога се изравнава ударајући плоче, коцке или шљунак посебним трамвајем или чекићем кроз даску. Ниво се проверава нивоом. Након полагања и изравнавања површине, празнине се напуне песком и долијевају водом (ствара се пропусна површина) или се напуне цементно-песковитим малтером у омјеру 1: 3 (ствара се непропусна површина).