- Да ли је вода из славине безбедна?
- Одакле вода на плацу и у башти?
- Квалитет воде из сопственог уноса на парцели или у башти - зашто бисте то проверавали?
- Како и где урадити тест воде
Тестирање воде из сопственог уноса на парцели или у башти вреди спровести да бисте сазнали квалитет воде. Предлажемо када треба да урадите тест воде, где и како да тестирате воду и од чега се тест састоји. Зашто би тестирао воду?
На свакој парцели једна од неопходних и апсолутно основних инсталација треба да буде водозахват. Иако би биљке могле да се изборе само са водом од падавина, али само ако је не недостаје. Кишница се може сакупљати и у бурадима или другим посудама, али је и ово привремено решење.
Вода на парцели иу башти је потребна за многе баштенске радове, као што су заливање, прање опреме или разблаживање ђубрива и средстава за заштиту биља, као и у економске сврхе. Стога, никада не би требало да недостаје у башти.
Да ли је вода из славине безбедна?
Тестирање воде из сопственог уноса на парцели или у башти вреди спровести да бисте сазнали квалитет воде. Ако користите свој бунар, морате запамтити да тестирате воду. Предлажемо када треба да урадите тест воде, где и како да тестирате воду и од чега се тест састоји. Зашто би тестирао воду?
Одакле вода на плацу и у башти?
Водоводна мрежа. Једно од најбољих решења за обезбеђење сталног приступа води на парцели је могућност прикључења на постојећу водоводну мрежу на датом простору. Вода која се црпи са таквог извора је безбедна и чиста, јер мора да испуњава све стандарде воде за пиће садржане у Уредби министра здравља од 13. новембра 2015. године.(Зборник закона Републике Пољске). Захваљујући томе, можемо га користити како у башти, тако иу привредне и кулинарске сврхе, уз уверење да је систематски тестиран и проверен на квалитет. Нажалост, упркос многим предностима, вода из славине има и неке недостатке. Пре свега, скуп је, па је његово коришћење на парцели у већим количинама неекономично. Друго, најчешће се дезинфикује хлором, који није једињење погодно за биљке. Хлор у води такође може утицати на квалитет раствора средстава за заштиту биља на бази воде. Ту је и питање доступности водоводне мреже, јер није могуће прикључити се на њу у сваком месту у земљи.Сопствени водозахват. Алтернативно решење је стога сопствени унос воде, на пример у облику бунара. Ствар је једноставнија када парцела већ има свој бунар, мало више проблема ће нас чекати када будемо морали сами да копамо бунар, јер пре него што почнемо, морамо предузети низ корака који се, између осталог, односе на одређивање његове локације. .Пре свега, мораћемо да проверимо са одговарајућом канцеларијом да ли постоји локални зонски план, који садржи информације о ограничењима везаним за копање бунара на приватном земљишту. Уколико такав план не постоји, податке о водозахвату треба унети у одлуку о условима уређења и уређења земљишта наше парцеле.
Без обзира да ли је потребна дозвола за бунар или не, не можемо копати бунар било где на парцели. Локација водозахвата подлеже не само грађевинским прописима, већ и факторима као што су дубина подземних вода, одговарајућа удаљеност од границе парцеле, септичке јаме, помоћне зграде и дренажни ровови. Сви ови фактори имају значајан утицај на квалитет и количину воде. Због тога је предузимање одговарајућих мерења и утврђивање стања тла и воде на датом подручју (поверава се одговарајућим компанијама које се баве оваквим испитивањима и мерењима) у нашем интересу и омогућава нам да добијемо сигуран и ефикасан извор воде.
Квалитет воде из сопственог уноса на парцели или у башти - зашто бисте то проверавали?
Када смо се позабавили свим пословима везаним за изградњу бунара, остаје нам да проверимо квалитет воде, јер за разлику од воде из водовода, вода из бунара не подлеже обавезним контролама санитарних и епидемиолошких установа, те стога њен квалитет може веома варирати. Таква вода може бити:
- биолошки контаминирано (нпр. бактерије гљивама и алгама које продиру у подземне воде из септичких јама или канализације),
- хемијски контаминиран (токсичним хемијским једињењима, као што су олово, кадмијум, жива, арсен, нитрити и други, који долазе прскањем препарата за заштиту биља или вештачких ђубрива или индустријских површина у близини парцеле, продиру у подземне воде),
- превише тврдо или превише алкално.
Стога, његова употреба без претходног истраживања може бити повезана са различитим ризицима.Пре свега, то је велика опасност по наше здравље, па и живот, јер након пијења контаминиране воде можемо озбиљно да се разболимо. Употреба прљаве воде у башти посредно утиче и на наше здравље, јер токсини нагомилани у поврћу и воћу заливеним њом, иду директно у наш организам.
Вода лошег квалитета такође штети биљкама које могу да оболе од разних физиолошких болести, попут хлорзе. Загађивачи у води такође могу променити дејство хемијских препарата за које ће се користити (нпр. могу да реагују са хемијским супстанцама које се налазе у препаратима за заштиту биља). Због тога, пре употребе воде из сопственог уноса, треба је прво подвргнути одговарајућим тестовима.
Како и где урадити тест воде
Најлакши начин је да проверимо њену киселост, јер то можемо сами да урадимо помоћу једноставних инструмената за мерење киселости воде (најбоља вода треба да има неутралну реакцију).Слично, можемо се бавити и провером тврдоће воде, користећи за ту сврху специјалне тестере тврдоће воде (тврдоћа воде је повезана са њеним хемијским саставом, а пре свега количином соли калцијума и магнезијума). Међутим, морамо наручити посебну компанију да даље и темељније тестира воду како би се утврдила њена биолошка и хемијска чистоћа. Узорак воде се може предати на испитивање у најближу санитарно-епидемиолошку или хемијско-пољопривредну станицу или у приватну лабораторију за испитивање воде (мора имати одговарајуће квалификације). Пре тестирања, контактирајте изабрану институцију и одредите начин припреме узорка (можда ће бити потребно да се уз упутство за припрему узорка од компаније узму посебне посуде или наручите да узорак узме запослени у установи) и цену и обим испитивања (цене варирају у зависности од установе и обима испитивања воде, свеобухватно физичко-хемијско и микробиолошко испитивање може коштати 400-500 ПЛН или више, док делимични тест, нпр.само микробиолошки преглед, 200-300 ПЛН. У зависности од врсте теста, резултат можемо добити након 1-2 недеље. Да бисмо били сигурни да је вода из нашег уноса увек одговарајућег квалитета, после неколико година или у случају нужде, тест треба поновити. У третману и пречишћавању воде из бунара од помоћи ће бити специјални филтери или уређаји дизајнирани за третман воде.