Поред традиционалних живих ограда, њихове доње парњаке се врло често користе у баштама, које се обично користе као ивице цветних леја, травњака или засада дуж стаза. Које биљке су погодне за ниске живе ограде?
Избор биљака за ниске живе ограде је прилично широк и најлакше је изабрати оне са занимљивим хабитусом, спорим или патуљастим растом (30-50 цм) и украсним листовима и цветовима. Тренутно, у скоро свакој врсти баштенског биља (нпр. жбуње или вишегодишње) можемо наћи сорте са таквим карактеристикама. За минијатурне живе ограде најбоље је изабрати сорте популарног баштенског украсног грмља.
Које грмље изабрати за ниске живе ограде?
Једна од најчешће коришћених врста које се препоручују за ниске, ошишане живе ограде је зимзелени шимшир (Букус семпервиренс). Посебно вреди препоручити сорту 'Суффрутицоса', која је зимзелени, споро растући жбун са светлозеленим, сјајним, овалним листовима. Циљна висина ове биљке после много година не прелази 1 м, а притом добро подноси резидбу.
Фортуново вретено (Еуонимус фортунеи), који је низак, зимзелени жбун, најчешће се налази у две варијанте које се разликују по боји листова, такође је одлично за ивице ивица или стаза. 'Емералд Голд' има зелено-жуто лишће, док 'Емералд Гаиети' има зелено лишће са белим рубом. Ове биљке су усправне (иако се могу користити и као покриваче тла или пењачице ако се не орезују редовно) и достижу око 40 цм висине и много шире.Да би се одржала потребна ширина и облик, потребно их је исећи. Вретена воле полусјенчане положаје (нпр. испод дрвећа), али ће се добро снаћи и на сунцу.
Веома популаран баштенски жбун који може успешно да делује као ниска жива ограда (граница) је усколисна лаванда (Лавандула ангустифолиа) и њене сорте. Посебно вреди препоручити сорту 'Хидцоте'. Да би се биљке добро згуснуле, одрежите избледеле цвасти (након цветања). Лаванда воли сунчана места и отпорна је на сушу, али није у потпуности отпорна на мраз, па је треба покрити за зиму.
У улози ниске живе ограде добро ће се уклопити и други занимљиви и незахтевни баштенски грмови који привлаче пажњу атрактивном бојом лишћа или украсним цветовима. Форзиција (Форситхиа) 'Малух', јапанска спиреа (Спираеа јапоница), нпр.сорте 'Албифлора', 'Генпеи Схиробана', 'Голдфламе', 'Голдмоунд' као и Потентилла фрутицоса 'Коболд' или патуљаста Веигела флорида 'Минор Блацк'.
Букспзан зимзелена је једна од најчешће коришћених врста које се препоручују за ниске, ошишане живе ограде
Жутика за ниске живе ограде
Међу грмовима који се препоручују за ниску живу ограду налазе се жутика, посебно сорте Тунбергове жутике (Берберис тхунбергии). У овој групи наћи ћемо жбуње са шареним листовима, заобљеног облика, патуљастог или спорог раста.
Вреди обратити пажњу, између осталог, на сорте:
- 'Адмиратион' - патуљасти жбун са густим, сферичним хабитусом, нарасте до око 50 цм висине; украшена је љубичасто-црвеним листовима са жутом ивицом.
- 'Атропурпуреа Нана' - пажња је посвећена декоративном, равно-сферичном хабитусу и тамнољубичастим листовима; жбун нарасте до 50-60 цм у висину и може се успешно шишати.
- 'Багателле' - сорта са сферичним хабитусом и украсним, малим кестењасто-црвеним сезонским листовима; достиже до 30 цм у висину и сличну ширину.
- 'Коболд' - жбун који нарасте до око 50 цм висине, лоптастог облика и зелених, сјајних листова који падају зими.
Мини живе ограде од четинара
Патуљасте сорте четинарског жбуња, које такође имају декоративне облике, одлично ће функционисати и као ниске живе ограде. Вреди препоручити су:
- Канадска кукута (Тсуга цанаденсис) 'Једделох' - привлачи пажњу занимљивим, полулоптастим хабитусом, са карактеристичним удубљењем у средини („гнездо”) и тамнозеленим, кратким, небодљикавим иглицама; расте веома споро и достиже 50-60 цм у висину и ширину (понекад око 80 цм).
- тхуја оцциденталис 'Даница' - веома популарна у баштама, заобљена и густа сорта туја, достиже 50-60 цм висине; ваге су лепо обојене зеленом бојом.
Тује за башту: западна, источна, џиновска и јапанска туја>
Минијатурни четинари за малу башту>