Листови су зелени, леже у колутовима на стабљици

Од скоро 60 врста полигоната (Полигонатум), постоје три у пољској флори: вишецветна коришка, миришљава коришка и корица са корицама. Упознајте се са захтевима ових врста и сазнајте више о узгоју паука у башти.

Име кокорицзка потиче из грчког језика и односи се на задебљања у облику колена која повезују њене ризоме. Древни медицинари су веровали да биљке са повезаним ризомима помажу у лечењу болести зглобова.Ризом расте под земљом и оставља задебљани округли ожиљак сваке године када надземни изданак одумре. Број жучи на корену указује на старост биљке. Свака избочина је означена тзв печат, односно мало удубљење. Легенда каже да је сам краљ Соломон ставио први печат на корен Кокорицзке да би нагласио њена вредна својства.

Кокорицзка - опис биљке

Стабљика је зелена, расте из ризома појединачно. Неразгранат је, раван, понекад лучно закривљен. Обично је ниска биљка, али у зависности од врсте достиже висину од 5 до више од 100 цм, нпр.
Листови су зелени, поређани у колутове на стабљици, седећи или краткорепи, са крајем листа испруженим у дугу витицу.
Период цветања коришке је од краја од априла до јуна.Цветови су углавном бели (у Полигонатум хоокери су љубичасти), мали, звонасти, висе на дугим петељкама и двополни, опрашују их бумбари. Скупљају се у гроздове и расту из пазуха листова. Периантх је сачињен од 6 латица, у средини има 6 прашника, обично сраслих и чине цев до половине своје дужине. Након неколико недеља цветања, биљка умире. Презимљава у облику ризома.
Плод Кокорицзке је округла, отровна бобица, грешком се сматра боровницом. Када се једе, изазива мучнину, повраћање, дијареју, поремећаје бубрежног и срчаног ритма. Плод садржи до 10 семенки, боја бобица је црна или светло црвена у зависности од врсте корике.

Где расте кокатрица?

Кокорицзка природно расте у шумама и шикарама у умереној климатској зони широм северне хемисфере. Уобичајена је у Европи, источној Азији и Хималајима, Сибиру и Северној Америци. Дивље расте у сеновитим шумама скоро широм Пољске (осим области које се налазе високо у планинама).

Узгој и размножавање кориканије

Кокорицзка је биљка која се лако узгаја. Преферира делимично заклоњен положај, полусеновито или сеновито (северна или источна експозиција). Земљиште треба да буде умерено влажно, пропусно, богато хумусом, благо кисело. Ђубрење на плодним подлогама није неопходно. Лагана земљишта, небогата хранљивим материјама, треба обогатити органским ђубривима (стајњак и компост). Приликом садње, корен биљке треба поставити плитко, непосредно испод површине земље.
У раним фазама гајења важно је редовно плевити земљиште око младих биљака. Ризоми расту плитко под земљом, па је корисно малчирати тло фино млевеном кором или пиљевином. Овакав третман смањује раст корова и истовремено смањује испаравање воде из земљишта. Без контроле, Кокорицзка може да расте по башти, колонизујући све више и више подручја.
Кокорицзки су прилично отпорне на гљивичне болести. Међутим, могу га напасти пужеви и ларве ђурђевка (Пхиматоцера атеррима), чије гусенице брзо једу листове биљке.
Кокорицзка расте веома добро у шумском окружењу, међу биљкама које воле сенку. Као покривач, добро ће се осећати у башти, посађено у групама под крошњама дрвећа и жбуња, међу папрати, ждраловима, хостама. У натуралистичким баштама украсиће сеновите камењаре, цветне гредице и обале резервоара. За 1 м
2садимо 4-6 биљака.

Врсте мољца пронађене у Пољској

  • Полигонатум мултифлорум (Полигонатум мултифлорум) - најпопуларнија врста у Пољској, нарасте до око 100 цм. Биљка листопадних шума (буква и граб), шикара и приречних шума. Расте у грудвама и украшена је надвишеним, карактеристично лиснатим и голим стабљикама у основи. Њени јајасто-елиптични листови су шиљасти и целих ивица, са израженим жилама.Сужавају се према основи, веома слични листовима ђурђевка. Вишецветни коријандер цвета у мају и јуну, слично као и мајски ђурђевак. Има неупадљиве, бело-зеленкасте, звонасте цветове без мириса који расту из пазуха листова и висе на дугим петељкама. После цветања у јесен појављују се тамне, скоро црне бобице, пречника 8-9 мм.
  • Мирисна или лековита биљка (Полигонатум одоратум) - биљка са угаоном стабљиком, ужим појединачним листовима, широко копљастим или елиптичним гроздовима од 1-2 цвета и слатког мириса бело-жућкастих цветова који висе на стабљици од 1-2 комада. Краћа је од вишецветне бобице (достиже 15 до 65 цм висине), плод јој је црна украсна бобица (8-12 мм). Јавља се у сеновитим мешовитим шумама и шикарама, распрострањеним по низијама и у нижим деловима планина. Примери сорти: 'Кориу', 'Уссурланд Роундлеаф'.
  • Ворлов клин (Полигонатум вертициллатум) - биљка са вијугама од листова и малим, неупадљивим цветовима.Јавља се у планинама, ређе у низијама. Налази се у јужним и североисточним деловима земље. 'Српски дваф' - откривен у Србији 1986. године. Достиже око 40-50 цм висине, на сваком чвору се формирају мали, бело-зелени цветови са благо црвеним мрљама. У јесен, обично већ у септембру, листови постају равномерно златни. Тада су јарко црвене бобице јасно видљиве. Сорта 'Рубрум' је веома ретка биљка у нашим баштама. Занимљива сорта и за листове и за цвеће. Листови су уски, копљасти, постављени на колутове, а из њих израсту мали, благо ружичасти, висећи, гроздасти, звонасти цветови. После цветања украс су и плодови, у почетку црвени, сазревањем постају црни. Његова висина варира од 50 до 75 цм.

Занимљиве сорте бубашваба

  • Полигонатум вертициллатум 'Хималаиам Гиант' - има не баш велике, копљасте листове скупљене у колутове на високим, усправним стабљикама. Мало, бело, висеће цвеће, до 150 цм висине.
  • Полигонатум хоокери - минијатурна вишегодишња (4-7 цм) оригиналне лепоте. Цвеће у дубоко розе, упадљиво, задарниаћ.
  • Полигонатум бифлорум ;Гигантеум' - џиновска коришка, препоручује се за паркове и велике шумске баште. Његова висина достиже 150 цм.
  • Полигонатум фалцатум 'Вариегатум' - биљка која се користи за садњу паркова и сеновитих делова башта. Одликује се белим, украсним ивицама врхова листова и српастим, црвено-смеђим стабљикама.
  • Полигонатум хиртум - широколисна кора. Достиже висину од око 0,5 м, листови су му велики, дугуљасти и хоризонтално савијени. Цвеће виси испод лишћа, нешто је на лишћу.
  • Полигонатум хибридум 'Бетберг' - украсна сорта у пролеће. Има карактеристичне смеђе изданке и листове.
  • Полигонатум к хибридум 'Граце Баркер' (син. 'Стриатум') - има плавкасто-зелене, благо коврџаве листове са карактеристичним кремастим пругама.

Категорија:

Башта