- Како организирати детекторе алармног система?
- Како управљати алармним системом?
- На шта може упозорити алармни систем?
Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!
Алармне инсталације
Алармни систем је гаранција сигурности наше куће, као и мира док сте на одмору. Вриједно је знати како поставити детекторе аларма како би заштитили нашу кућу на најбољи могући начин. Прочитајте како да управљате алармним системом и како ће заштитити ваш дом.
Како организирати детекторе алармног система?
У алармном систему детектори су одговорни за откривање претњи, а његова ефикасност је у великој мери последица начина на који се дистрибуирају. Систем би требало да буде дизајниран тако да пружа заштиту за одабрано подручје користећи најмање броја детектора и тако не кошта превише. Најједноставније би требало барем открити отварање врата куће и кретање уљеза на мјестима гдје ће он највјероватније морати проћи да би украо нешто (тзв. Детекција замки). Систем допуњен детекторима који откривају отварање свих врата и прозора ефикаснији је, мада наравно и скупљи. За то се користе једноставни магнетни детектори (трске склопке). Супротно томе, кретање у затвореном простору се најчешће открива помоћу пасивних инфрацрвених детектора (ПИР). Провала је значајна препрека провалнику који реагира на сам покушај присиљавања на врата, прозоре и било које друге браве заштићеног подручја. Потребни су вам детектори вибрација или детектори који реагују на звук разбијеног стакла. Систем у којем надопуњују трске склопке и детектори кретања који реагују на отварање врата и прозора као и на кретање у одабраним просторијама сматра се ефикасним.
Зато се производе такозвани интегрисани детектори - у једном уређају постоје и магнетни и вибрациони детектор или детектор покрета и лома. Такав систем се сматра довољним за заштиту стамбених зграда, али може га додатно обогатити детекторима који откривају напад на рањива места (уређаје). То може бити, на пример, пресовац који реагује на покушај подизања драгоценог предмета на њега. Поред саме зграде, можете заштитити и простор око ње. Тада смо унапред обавештени о непозваном госту и имамо више времена да одговоримо, на пример, да позовемо помоћ. За то се користе активне инфрацрвене баријере - предајници који шаљу зраке зрачења према пријемницима, а који могу бити удаљени неколико десетина метара од њих. Прекидајући сноп уљеза који пролази између њих подиже аларм.
Како управљати алармним системом?
За то је одговоран контролни панел који прима сигнале од детектора. Може да нуди различите функције у зависности од модела. Обично се контролише и програмира помоћу повезаних манипулатора, тј. Тастатура са екраном. Омогућују укључивање и искључивање аларма уношењем одговарајућег приступног кода и програмирањем система, нпр. Одабиром детектора који ће се активирати. Екран тастатуре приказује поруке о статусу појединих детектора и целог система, укључујући његове проблеме. Ако су врата или прозор опремљени трским прекидачима, може се прочитати да нису затворена.
Управљачка плоча може омогућити повезивање рачунара или телефона, а затим се преко њих врши управљање и комуникација са системом. Информације о подизању аларма, тј. Појаве претње, могу се послати на телефонски број сачуван у меморији контролне табле.
На шта може упозорити алармни систем?
Типичне алармне инсталације су такозвани системи провале и напада (ССВиН). Као што име сугерира, њихова улога је да открију и сигнализирају појаву ванредне ситуације која је изазвана неовлаштеним приступом заштићеном објекту. Међутим, аларм може да активира и готово свака друга опасна ситуација. У зависности од детектора који се користе, аларм може да упозори на пожар, цурење гаса, поплаву оштећене инсталације или појаву материја опасних по здравље или живот. Ови детектори могу бити аутономни (сигнализирају опасност сами), али ако су повезани на алармни систем, информације о таквој ситуацији могу се прослиједити одговарајућим службама које ће интервенирати, чак и кад никога нема код куће.