Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Ако у близини парцеле на којој градите кућу постоји водоводна или канализациона мрежа, потребно је да јој се придружите. Ко сноси трошкове изградње везе? Које су накнаде? Научите како повезати кућу на водоводну и канализациону мрежу. Које формалности треба да испуните?

Ко плаћа прикључење имовине на мрежу

У складу са чл. 15. Закона о колективном водоснабдевању и збрињавању отпадних вода, лице које подноси захтев за прикључивање имовине на водоводну или канализациону мрежу дужно је да о свом трошку обезбеди прикључке и водомерни бунар (или просторију предвиђену за место главног водомера).

Трошкови прикључка воде: оно што морате да платите

То значи да морате да платите за питање услова прикључења, за извршење пројеката прикључења, за све њихове аранжмане, за изградњу прикључака и њихово прихватање, техничка испитивања и геодетске радове. Коначни трошак зависи од дужине везе, услова на терену и тржишних цена које се користе у локалу.

Прочитајте и:

  • Утицај на ограду фасаде и клинкера? Погледајте како да их се решите

Сав посао можете пребацити у локалну компанију за водоснабдијевање и канализацију (пример примене за прикључење на воду је 550 ПЛН за први метар плус 760 ПЛН за сваки следећи) или можете ангажовати пројектанта и извођача радова (вероватно ће бити јефтиније).

Предузеће сноси трошкове изградње водоводних и канализационих система (мрежа), које је општина предвидјела за проучавање услова и правца просторног развоја општине и локалног плана просторног развоја. Поред тога, платиће се за главни водомер на прикључку (набавка, уградња и одржавање).

Погледајте производе који могу бити корисни при повезивању на водовод и канализацију:

Апликација за спецификацију техничких услова прикључења на мрежу

Започињемо подношењем захтјева локалном постројењу за воду и канализацију за утврђивање техничких услова за прикључење имовине на мрежу. Требало би навести сврху захватања воде, процијењену потражњу за њом, навести врсту канализације и њену очекивану количину. Уз апликацију прилажемо документ којим се потврђује правни назив за коришћење имања и главну мапу у размери 1: 500 (понекад је потребан и извод из земљишне књиге или одлука о условима изградње).

Постројење треба да изда услове у року од 30 дана (у неким компанијама рок је 14 дана), а у њима ће између осталог одредити место укључивања у водомерну мрежу и инсталацију и захтеве за материјале из којих ће бити изграђени прикључци. Заједно са условима, добићемо нацрт споразума о прикључењу.

Припрема пројекта повезивања

Након што примите услове, наручите конструкције везе са одабраним пројектантом и договорите њихову локацију у ЗУД-у. Готови пројекти (у два или три примерка, зависно од захтева) достављају се компанији за водовод и канализацију на техничко одобрење.

Налог за изградњу везе

Након што их прихватите, можете потписати уговор о прикључењу, а потом изабраном извођачу наручити да изгради прикључке и пријави почетак радова на постројењу за воду и канализацију. Запослени у постројењу ће извршити инспекцију пре поновног пуњења прикључака и техничког прихватања након завршетка радова. Инвеститор или извођач на његов захтев треба да добије сагласност администратора за путеве за привремено заузимање саобраћајне траке и безбедна питања организације саобраћаја. Коначно, потребно је да геодети спроведу геодетски попис уграђених прикључака. Постројење тада може да угради главни водомер. Посљедња формалност је потписивање уговора о водоснабдијевању и / или одводњи канализације.

Накнаде за прикључење на водоводну мрежу: општина их не може наплатити!

На основу одредби, власник имовине сноси трошкове изградње прикључка, а предузеће за водовод и канализацију кошта мрежу мреже (опреме). Годинама се поставља проблем да неке општине захтевају плаћање због саме чињенице повезивања на мрежу (тј. За сагласност да се прикључи веза изграђена на штету становника). Иако општине немају право да то наплаћују, оне и даље покушавају да такву накнаду за прикључење укључе у усвојене прописе. Док се неко не жали на одлуку, наплаћује накнаду за повезивање зграде с општинским мрежама. Мало је свести о могућности жалбе на општинску резолуцију, па је добро да се тужилаштво тиме бавило. У случају да се открију неправилности које укључују наметање обавезе становницима да плате прикључну накнаду за могућност прикључења зграде на општинске мреже, тужиоци су дужни да предузму акцију да оспоре ове одредбе као да немају законско овлашћење.

Као што читамо у саопштењу Државног тужилаштва од 10. августа 2017. године становиште тужилаштва потврђује устаљена судска пракса судова:
"У пресуди од 22. новембра 2010. (референтни број ИИ СА / Кр 851/10) Управни суд војводства у Кракову поништио је решење општинског већа којим се успоставља плаћање за прикључак на водоводне и канализационе објекте. У образложењу ове пресуде Суд је назначио да не постоји основа за усвајање такве резолуције од стране комуна у некој од одредаба. У складу са чланом 94. Устава, правни основ за доношење локалних закона је овлашћење садржано у Закону и мора бити изричито. Стога, како је изјавио Окружни управни суд у Кракову, једнострано наметање било каквих обавеза грађанима, укључујући накнаде, није дозвољено без законског одобрења. Ниједан закон не дозвољава општини да уведе накнаде за прикључење на водоводну или канализациону мрежу.
Обавезу за покривање трошкова прикључења канализације из сопствених средстава општине изричито је назначио Врховни суд у својој резолуцији од 13. септембра 2007. (референтни број ИИИ ЦЗП 79/07). Врховни суд нагласио је да обезбеђивање такве везе не може да наплати додатне трошкове које покривају становници.
Такође је неприхватљиво условљавање прикључка на мрежу након што је претходно склопљен уговор за водоснабдевање и одвођење канализације. То је навео Врховни управни суд у пресуди од 19. јуна 2008. (референтни број ИИ ОСК 431/08). Поред тога, све одредбе у прописима о водоснабдевању и одводњи канализације, које су одредила општинска већа и накнаде за утврђивање техничких услова прикључка, су незаконите, што је навео и Покрајински управни суд у Варшави у пресуди од 15. октобра 2007. (референтни број ИВ СА / Ва 1116/06 ).
Грађани, чак и уз њихову сагласност, такође нису у обавези да из сопствених ресурса граде водоводне и канализационе системе. То ће бити став Покрајинског управног суда у Горзов Виелкополски у пресуди од 5. децембра 2006. (референтни број ИИ СА / Го 432/06) и Покрајинског управног суда у Киелцеу у пресуди од 30. јануара 2008. (референтни број ИИ СА / Ке 675/07).
Жалбе тужилаца на поништење резолуција општина којима се уводи обавеза плаћања накнаде за прикључење због могућности прикључења зграде на општинске мреже такође су укључили Покрајински управни суд у Кракову у пресуди од 9. октобра 2012. (референтни број ИИИ СА / Кр 921/12), Покрајински управни суд у Познању у пресуди од 26. септембра 2012. (референтни број ИВ СА / По 587/12), Покрајински управни суд у Кракову у пресуди од 23. маја 2011. (референтни број ИИ СА / Кр 402/11) и Покрајински управни суд у Лодзу у пресуди од 15. марта 2013. (референтни број ИИ СА / 106д 106/13) ".

Извор: Одељење за штампу, Државно тужилаштво

Тамо гдје се мрежа завршава и започиње прикључак за канализацију

Утврђивање краја мреже и где почиње прикључак канализације може бити разлог за сукоб предузећа и особе која захтева повезивање. Овдје може бити од помоћи пресуда Апелационог суда у Варшави од 13. децембра 2011. (ВИ АЦа 870/11) у којој је утврђено да је дио канализацијске цијеви који повезује унутрашњи канализациони систем у власништву приматеља са постојећом канализационом мрежом, у дијелу изван границе спојене имовине Приземље, то није прикључак, већ канализација, а предузеће сноси финансирање изградње канализационог система до граница имовине примаоца или јаме која се налази на њему.

Помозите развоју веб локације, дељење чланка са пријатељима!

Категорија:

Операција куће