Галерија: Инсектициди: инсектициди
Инсектициди су инсектициди којима се можемо борити против биљних штеточина у нашој башти.
Инсектициди су средства која се користе у борби против штетних инсеката.
Могу бити једињења природног порекла (нпр. Никотин, пиретрум) или синтетичка (нпр. Из групе хлорованих угљоводоника, органских фосфата, карбамата). Постоје и микробни инсектициди, звани биопрепарације, који садрже микробе који су патогени за инсекте.
У зависности од хемијског састава, инсектициди убијају инсекте или смањују њихову репродукцију (што смањује број инсеката).
Активна супстанца инсектицида може ући у организам штеточина на различите начине:
- кроз поклопац тела (овако делују мере контакта)
- путем пробавног система (то раде желудачне материје)
- кроз респираторни систем
Због начина деловања у биљци инсектициди се деле на:
- површине које остају и делују на површини биљке,
- системске, које продиру у биљку и заједно са соковима се премештају у све делове биљке. Улазећи у ткива, они постају отров за штеточине који се хране биљком, а да не угрожавају саму биљку.
У зависности од активне супстанце, синтетички инсектициди се деле на:
- хлорооргански - нерастворљив у води и растворљив у мастима и органским растварачима; делују контактом, кроз дигестивни и респираторни систем; токсични су за људе, накупљају се у живим организмима и животној средини.
- органофосфорна једињења - нерастворљива у води и растворљива у мастима и органским растварачима; лако подвргнути хидролизној деградацији унутар биљке, на њеној површини и у земљи; периоди повлачења ових препарата су много краћи, али већина је токсичних; у принципу се не накупљају у околини, у топлокрвним животињским организмима се брзо разграђују.
- карбамати и дитиокарбамати - лако се апсорбују из гастроинтестиналног тракта, брзо се метаболизују и излучују, карактерише их мала токсичност; то су најчешће коришћени инсектициди.
Напомена: злоупотреба инсектицида негативно утиче на опрашивање биљака.