Грађевинску индустрију уништава инфлација. Уговорене градње постају неисплативе у условима раста цена грађевинског материјала. Хоће ли грађевинске компаније спасити ситуацију увођењем индексних клаузула у уговоре? Они треба да заштите профитабилност грађевинских инвестиција.

Тешка ситуација у грађевинарству значила је да је у току рад на акту о индексацији уговора. Министарство развоја и технологије обавештава да ће прописи ускоро ступити на снагу. С друге стране, подизвођачи тврде да генерални извођачи на градилиштима тренутно не желе да подигну плате.Међутим, министарство настоји да заштити њихове интересе. Према мишљењу стручњака, тренутна граница индексације је прениска. 10% може да покрије само одабране уговоре, а подизвођачи већ кажу да је цена реализације повећана за минимално 15-20%, а за оне који морају да обезбеде сопствени материјал и за 30%. Дакле, сваким даном расте ризик одустајања од већ закључених уговора и напуштања градилишта, јер кооперантима то више није исплативо. Стручњаци за ову тему упозоравају да ће, ако се ништа не побољша, над многим грађевинским компанијама надвисити претња банкрота и масовних отпуштања грађевинских радника.

Грађевинска индустрија чека промене

Поскупљења грађевинског материјала и горива, као и плате тешко погађају компаније које послују у грађевинској индустрији, посебно подизвођаче. Према подацима грађевинске индустрије, на пример, материјал за оплату је од почетка године поскупео за 70 одсто. Струја је порасла за 60 одсто, а плате грађевинских радника за 20 одсто. Цена челика у најгорем случају се више него утростручила.Због тога предузетници позивају на хитну примену измена закона. Како је саопштило Министарство развоја и технологије (МРиТ), тренутно су у току консултације о нацрту акта о индексацији уговора. Министарство жели да што пре заврши фазу припреме прописа и започне законодавни процес. Очекивани датум ступања на снагу је и даље К3 2022

Искуство професионалаца у грађевинској индустрији показује да само препоруке и смернице не функционишу у пракси. Дакле, из закона би требало да буде јасно да се индексација односи на подизвођаче у истој мери као и на генералне извођаче. Уговори потписани у периоду 2020-2021 спроводе се на основу одредби старог Закона о јавним набавкама (Закон о јавним набавкама). Нису директно помињали индексацију зарада подизвођача. У међувремену, министарство тренутно консултује све заинтересоване субјекте, без обзира на њихову улогу у процесу набавки. Каталог предлога предузетника је веома широк.Садржи постулате у распону од увођења обавезне индексације до припреме само релевантних смерница за наручиоце. До окончања рада на нацрту уредбе, Министарство пољопривреде и туризма отворено је за сугестије пословне заједнице.

- Урађене су и стављене на располагање за потребе новог Закона о јавним набавкама већ од 2020. године препоруке председника Управе за јавне набавке у вези са клаузулама за преглед узорака за 12 врста индустрије, укључујући грађевинарство. Тренутно се ради у току са представницима извођача и наручилаца у области индексационих клаузула и инспекција за грађевинску индустрију. Широко учешће представника извођача и наручилаца гарантује свеобухватну перспективу по овом питању - наглашава Мицхаł Трибусз из Управе за јавне набавке (УЗП).

Кључна валоризација уговора

Законодавни рад је у току, али неки подизвођачи се жале да генерални извођачи тренутно нерадо подижу своје плате.Како истиче Јан Стилински, председник Пољске асоцијације послодаваца у грађевинској индустрији (ПЗПБ), тешко је генерализовати. Стручњак је у контакту са многим генералним извођачима који индексирају зараду, иако им инвеститор то не плаћа. Генерални извођач најчешће не пристаје на такав потез ако му није повећана накнада. Правило пољског тржишта је да инвеститори валоризују исплате у малој мери.

- Желимо да исплата индексације не зависи од одлуке генералног извођача. Зна се да би судови потврдили наш став, али то је дуг процес. Мало компанија ће се одлучити на суд из страха да случај неће бити окончан. Због тога, приликом конструисања нових прописа, треба имати на уму подизвођаче који заправо – као стварни извођачи радова и услуга – сносе повећане трошкове. У већини случајева, генерални извођачи немају своје радне тимове. Сви радови, услуге, набавке горива, материјала и испоруке су подуговорени.Они де факто сами воде само уговоре - каже анонимно председник једне од покрајинских грађевинских фирми. шлески.

У међувремену, министарство се стара да питање валоризације накнада кооперантима буде уврштено у нацрт правилника, јер такви захтеви долазе са више страна. Повећање цена грађевинског материјала и других трошкова извршења закључених уговора погађа и генералне и подизвођаче. Као и у случају рада на новом закону о јавним набавкама или тзв цовид регулативе, министарство настоји да на адекватан начин обезбеди интересе подизвођача у области индексације зарада. Очекује се да ће генерални извођач, чија је накнада индексирана, бити у обавези да на одговарајући начин индексира накнаде подизвођача који учествују у извршењу уговора. И овде стручњаци из индустрије истичу да би нова регулатива требало да експлицитно каже да се индексација зарада односи углавном на подизвођаче.Ова одлука се не може препустити генералним извођачима.

- Већ је било предлога за индексацију анекса уговора, који би требало да буду одговор на значајно повећање цена материјала, горива и услуга у вези са ратом у Украјини. Нажалост, генерални извођач још увек не мора да индексира радове подизвођача на основу пуне индексационе корпе, већ само на основу обавезног ЦПИ индекса и још једног изабраног индекса - истиче Роберт Гил.

Према Министарству развоја и технологије, питање како ефикасно обезбедити интересе подизвођача и даље је предмет бројних студија и анализа. Министарство сматра да ниво заштите њихових интереса треба да одговара најмање степену заштите интереса генералних извођача. Као и у случају тзв цовид прописа, решење које се припрема не подразумева изрицање уговорних казни наручиоцима за неизмену уговора са извођачем (извођачем).

- Важно је регулисати одговорност генералних извођача који не желе да индексирају плате. Нажалост, наше искуство показује да ако нису обавезни да то учине, радије неће одлучити да то ураде својом вољом, каже председник Шлеске грађевинске компаније.

Проблеми грађевинске индустрије - прениска индексација накнаде за подизвођаче

Стручњаци из грађевинске индустрије кажу да је максимална граница индексације прениска. По мишљењу многих од њих, 10% не покрива реално повећање трошкова. Истовремено, стручњаци за ту тему додају да евентуално одустајање од уговора због наглог повећања цена није тако једноставна ствар. Обично таква одлука подразумева плаћање уговорне казне и случај на суду. Понекад чекате годинама на пресуду и никад не знате каква ће бити, па је боље пробати друга решења.

- 10% може покрити одређене уговоре који су у завршној фази извршења.Међутим, ако је неко имао углавном асфалт или челичану, ова граница не значи ништа. Аплицирали смо код министра за 18%. А ако су из неког разлога цене икада почеле да падају, онда горе поменуто праг се могао спустити. Међутим, ми се по правилу залажемо да нема ограничења, јер је то светски стандард. Такво решење функционише, на пример, у Чешкој или Румунији. Осим тога, постоје и уговори у Пољској, чак и у ГДДиА, на пример за изградњу неколико планинских тунела, у којима не постоје границе валоризације – наглашава председник ПЗПБ.

Као председник шлеске компаније истиче, подизвођачи тренутно спроводе уговоре, излажући се значајним губицима. Дугорочно, нико од предузетника неће моћи финансијски да настави уговоре без индексације плата. Ово је једноставан пут до банкрота, банкрота и масовних отпуштања. И овде треба напоменути да сами генерални извођачи потврђују овај проблем у ГДМТ часопису геоинжењеринг путеви мостови тунели 2/2022.Због тога је посебно важно да се нови прописи уведу што је пре могуће. Не сме се дозволити да зауставе јавне инвестиције у земљи. Уколико предузећа у стечају буду замењена новим подизвођачима, накнада за грађевинске услуге биће много већа од трошкова индексације о којима је реч.

- У складу са правилима индексације, половину ризика који се односи на повећање трошкова реализације уговора преузимају инвеститори, а други део - генерални извођачи. И овај механизам се обавезно преноси на принципу један на један, односно на подизвођача и даље подизвођаче. Међутим, по нашем мишљењу, то не би требало да буде у пропорцији 50 према 50. Требало би да буде 80 према 20, тако да индексацију треба рачунати на 80% накнаде, а не на 50%. Јер у ствари се повећава више од половине трошкова. У просеку, профит у грађевинским радовима је обично 5% на нивоу генералног извођача, а 10-12% на нивоу подизвођача - анализира председник Стилински.

Категорија: