Један од услова за добијање грађевинске дозволе је доказивање права располагања непокретностима за потребе изградње и усклађености планираног грађевинског пројекта са важећим законом. Објашњавамо шта је овај услов и на које проблеме можете наићи.

Према чл. 4 Закона од 7. јула 1994. – Закон о грађењу (пречишћени текст, Зборник закона 2020, тачка 1333, са изменама и допунама; у даљем тексту; упб), свако има право да изгради земљишну својину ако покаже право располагања имовине грађене под условом да је пројекат усаглашен са прописима.Законодавац прописује обавезу доказивања права располагања непокретностима за грађење у форми изјаве која се прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе. Образац ове декларације је у прилогу Уредбе министра за инфраструктуру и грађевинарство од 23. јуна 2003. године о обрасцима за: захтев за издавање грађевинске или дозволе за рушење, обавештење о изградњи и обавештење о реконструкцији једнопородичне стамбене зграде, изјава о праву располагања непокретностима за потребе грађења и решење о грађевинској или рушилачкој дозволи од 24. августа 2016. године (Зборник закона из 2016. године, тачка 1493); даље дисплвб).

У пракси инвеститори често имају проблем да схвате у чему се тачно састоји обавеза доказивања права располагања непокретностима за потребе изградње. Из судске праксе произилази да доказивање таквог права не значи нужно и потребу за прилагањем конкретних докумената (нпр. Покрајински управни суд у Гливицама у пресуди од 12. маја 2011, ИИ СА/Гл 1411/2010).Поред тога, Врховни управни суд је у пресуди од 8. априла 2011. године (ИИ ОСК 631/2010) навео да је на основу чл. 32 сец. 4 тачка 2 упб, не само да инвеститор више не мора уз захтев за издавање грађевинске дозволе да прилаже непосредан доказ, односно исправу којом се доказује његово право на грађевинском земљишту, већ је довољно да приложи одговарајућу изјаву о формализовани облик (индиректни доказ) ".

Важно! Издавање грађевинске дозволе од стране органа управе за архитектуру и грађевинарство лицу које није имало право располагања имовином за потребе грађења представља квалификовани недостатак и за последицу има ништавост грађевинске дозволе (пресуда Врховног управног суда од 28. јун 2001; ИВ СА 1324/99; Легалис).

Правна природа изјаве о праву располагања непокретностима за грађење

Изјаву о праву коришћења некретнине у сврху грађења подноси инвеститор лично, под претњом кривичне одговорности.

Важно! Неприхватљиво је овластити лице које није инвеститор да поднесе изјаву о праву располагања непокретностима за потребе изградње.

Подношење изјаве инвеститора о праву располагања имовином за потребе грађења у оквиру поступка за добијање грађевинске дозволе је једнострани правни акт. Он ступа на снагу када се поднесе органу у писаној форми. Недостатак ове изјаве резултираће захтевом за допуну формалних недостатака у року од 7 дана.

Само подношење изјаве о праву на земљиште за грађење је врста доказне радње, чија је сврха да обавести орган да инвеститор испуњава услов да има право располагања имовином за грађевинске сврхе.

Последице погрешне изјаве о праву располагања непокретностима за потребе изградње

Арт. 32 сец. 4 тачка 2 упб не предвиђа санкције за подношење лажне декларације.Међутим, као што је већ наведено, само подношење изјаве о поседовању права располагања непокретношћу за потребе грађења представља доказни акт, који има значајан утицај на процесна питања у вези са пуноважношћу грађевинских дозвола. Ако се покаже да је неистинито поднета, онда постоји основ за понављање поступка у складу са чл. 145 § 1 Закона о управном поступку од 14. јуна 1960. (пречишћени текст: Законски лист за 2020. годину, тачка 256, са изменама и допунама; у даљем тексту: Законик о управном поступку).

Шта радити када је грађевинска дозвола истекла>

Постоји много недоумица у вези са последицама неподношења изјаве о поседовању права располагања непокретностима за потребе грађења и шта се дешава када она садржи правни наслов који није уврштен у каталог из чл. 3 бод 11 упб. Претпоставља се да издавање грађевинске дозволе у недостатку изјаве инвеститора представља грубо кршење закона и такву одлуку треба избацити из правног промета.Исти случај ће бити иу случају да се остали сувласници изричито противе извођењу грађевинских радова на некретнини која је предмет сувласништва.

Међутим, у ситуацији када изјава инвеститора садржи правни наслов који не дозвољава изградњу непокретности, издавање грађевинске дозволе представљаће и претпоставку за грубо кршење закона из чл. 156 § 1 тачка 2 кпа.

Пример

При подношењу захтјева за издавање грађевинске дозволе на својој парцели, инвеститор је доставио изјаву о свом праву располагања некретнином за потребе грађења, те је као такав навео хипотеку на коју има право на ову некретнину. По овом основу, надлежни орган је инвеститору издао грађевинску дозволу. У овом случају ради се о грубом кршењу закона од стране органа и решење о грађевинској дозволи треба сматрати неважећим.

Други проблем се односи на последице позивања инвеститора на нетачан правни наслов у пријави, иако је и даље имао право располагања имовином за потребе изградње, нпр.на основу другог правног наслова. У таквој ситуацији нема разлога за одузимање грађевинске дозволе. Ово произилази из чл. 146. став 2. Законика о управном поступку, према којем се правоснажна одлука не укида ако се као резултат наставка поступка може донети решење које суштински одговара претходном решењу. Дакле, ако је инвеститор у тренутку доношења пресуде имао право располагања непокретношћу за потребе изградње, нема основа за одузимање грађевинске дозволе само зато што се инвеститор приликом исказивања наведеног права позвао на нетачан правни наслов.

ОДКАЗИТЕ: други шаблони и обрасци за преузимање

  • Грађевинска дозвола: образац пријаве
  • Обавештење о изградњи: шаблон за пријаву
  • Обавештење о грађевинским радовима
  • Захтев за проширење зграде
  • Примена надградње - адаптација поткровља
  • Обавештење о почетку грађевинских радова
  • Захтјев за одлуку о зонирању
  • Пример обавештења о завршетку грађевинских радова
  • Дозвола за коришћење грађевинског објекта
  • Промена грађевинске дозволе за кућу. Пријава и процедура
  • Дозвола за рушење
  • Пријава куповине некретнине: ИН-1 образац
  • Пренос изградње или друго обавештење о изградњи
  • Пренос грађевинске дозволе
  • Могућност прикључка на водоводну и канализациону мрежу: апликација
  • Како добити привремени прикључак за струју за изградњу

Кривична одговорност за давање лажне изјаве о праву располагања непокретностима за потребе изградње

Уколико инвеститор поднесе лажну изјаву о праву располагања имовином за потребе изградње, такав инвеститор може бити подложан кривичној одговорности.

Арт. 233 § 1 Закона од 6. јуна 1997. године, Кривични законик (пречишћени текст: Законски лист за 2020. годину, тачка 1444, са изменама и допунама; у даљем тексту: Кривични закон). Према овој одредби, ко давањем исказа у судском или другом поступку који се води у складу са законом сведочи неистину или прикрива истину, казниће се затвором до 3 године. лажни исказ, ако акт предвиђа могућност наплате изјаве под претњом кривичне одговорности (члан 233. став 1. КЗ).

Пре подношења изјаве о праву располагања непокретношћу за потребе изградње, инвеститора треба упозорити на кривичну одговорност за давање лажних изјава. Овакво упозорење је уврштено у образац изјаве о праву располагања непокретностима за потребе грађења који се налази у прилогу решења.

Изјаву о поседовању права располагања непокретностима за потребе изградње подноси лично инвеститор. Дакле, ако је физичко лице инвеститор, оно не може дати ову изјаву преко пуномоћника.

Важно! Подношење изјаве о праву располагања непокретностима ради грађења преко пуномоћника могуће је само у односу на правно лице.

Члан 233 став 5 Кривичног законика предвиђа могућност ванредног ублажавања казне, па чак и одустајања од њеног изрицања, ако:

  1. лажна изјава инвеститора односи се на околности које не могу утицати на исход случаја или
  2. инвеститор добровољно исправља лажну изјаву пре него што се случај реши, чак и ако није правно обавезујући.

Правна основа:

  • Закон од 7. јула 1994. – Закон о изградњи (пречишћени текст, Законски лист за 2020. годину, тачка 1333, са изменама);
  • Закон од 14. јуна 1960. Закон о управном поступку (пречишћени текст: Законски лист за 2020. годину, тачка 256, са изменама);
  • Закон од 6. јуна 1997. Кривични закон (пречишћени текст: Јоурнал оф Лавс оф 2020, тачка 1444, са изменама);
  • Уредба министра за инфраструктуру и грађевинарство од 23. јуна 2003. године о обрасцима: захтев за издавање грађевинске или рушене дозволе, обавештење о изградњи и реконструкцији једнопородичног стамбеног објекта, изјава о праву располагања на непокретностима. имања за грађевинске сврхе, и решење о грађевинској дозволи или дозволи за рушење од 24. августа 2016. године (Зборник закона из 2016. године, тачка 1493).

Категорија:

Операција куће