Експроприсани власник губи права на имовину. Али може покушати да га врати. Када могу очекивати враћање експроприсане имовине? Хоће ли се увек исплатити?

Враћање експроприсане имовине - када је могуће

Према чл. 136 сец. 1 и чл. 137. Закона о управљању непокретностима, претходни власник или његов наследник може поднети захтев за враћање експроприсане непокретности у два случаја:

  • када се експроприсана имовина користи у друге сврхе од оне наведене у одлуци о експропријацији;
  • када се експроприсана имовина сматра сувишном за сврху наведену у одлуци о експропријацији.

Из овога произилази да је циљ који је наведен у одлуци о експропријацији од суштинског значаја. Ако је то прецизно назначено (нпр. изградња државног пута), неће бити проблема да се утврди да ли је циљ постигнут или не.

Међутим, често се дешава, посебно у случају старијих аката, да одлука не прецизира намену или је дефинише веома уопштено, на пример: изградња стамбеног насеља - без навођења да ли се парцела користи за зграде, путеве, техничку инфраструктуру или подручја за рекреацију за становнике. Таква ситуација веома отежава управни поступак, јер док се прецизно не утврди сврха експропријације, није могуће донети решење о враћању имовине.

Најбоље доказно средство су списи предмета који је окончан доношењем решења о експропријацији, али можете користити све што је законито, на пример сведочења сведока који су учествовали у одлуци или заступали стране у поступку. процедуре.

Враћање експроприсане имовине - када се имовина сматра сувишном

Када се непокретност сматра непотребном за намену наведену решењем о експропријацији, чл. 137 сец. 1 Закона о управљању непокретностима. Према њему, то се дешава када:

  • иако је протекло 7 година од правоснажности решења о експропријацији, радови на реализацији овог циља нису започети или
  • иако је протекло 10 година од правоснажности одлуке о експропријацији, овај циљ није остварен (НАПОМЕНА! На основу пресуде Уставног суда од 13. марта 2014. године, ова одредба је изгубила обавезујућу снагу у мери у којој се вишком сматра имовина експроприсана пре 27. маја 1990. године, за коју је сврха наведена у решењу о експропријацији остварена пре подношења захтева за враћање, а најкасније до 22. септембра 2004. године).

Премиса из прве тачке настаје када се непокретност остави непромењена, односно у стању у коме је била у време експропријације - без отпочињања радова у вези са грађевинским радовима у смислу одредаба ст. грађевинског закона, односно: почетак реализације (бар дјелимично) главне инвестиције, као и извођење (чак и само дјелимично) инфраструктуре ове инвестиције и уградњу уређаја без којих се инвестиција која је предмет експропријације не би могла испунити. планиране функције.

Вреди знати да у поступку за враћање непокретности није битно из ког разлога инвестиција није спроведена, а ако се спровођење сврхе експропријације односило на било какве грађевинске радове, не узима се у обзир да ли су изведене на основу грађевинских дозвола.

У пракси управних судова претпостављало се да се рокови за враћање вишка непокретности не везују за експропријацију извршену пре ступања на снагу прописа којима су ти датуми предвиђени, тј. године период од 01.01.1998.и 10 година од 22. септембра 2004. То значи да ако је одлука о експропријацији постала правоснажна, нпр. 3. јануара 2000. године, на њу се примењује период од 7 година, а не период од 10 година.

Када је експроприсани власник пристао да прода имовину

Повратак непокретности која је постала вишак може се захтевати не само када је експропријација извршена решењем, већ и када је извршена на основу уговора о купопродаји непокретности пре самог поступка експропријације под посебном поступку предвиђеном чл. 6 Закона од 12. марта 1958. о принципима и начину експропријације непокретности (Закон о експропријацији) или у његовом току. Уставни суд је у пресуди од 12. децембра 2017. године признао предметну одредбу – у мери у којој она искључује право да од ранијег власника или његовог наследника захтева враћање непокретности стечених од стране Државног трезора или јединице локалне самоуправе. споразумом, када је непокретност постала сувишна за јавну намену која оправдава њено прибављање - у супротности са чланом 21. ст.2 у вези са чл. 31 сец. 3 и чл. 64 сец. 1 и 2 Устава Републике Пољске.

До када се можете пријавити за враћање експроприсане имовине

Експроприсана имовина се никада не враћа по закону. Увек је потребна пријава бившег власника или његовог наследника.

Експропријација имовине за изградњу путева: када може доћи>

Лица која имају право да поднесу захтев за повраћај новца морају сама пазити на истицање горе наведених рокова (наведених у члану 137. став 1. Закона о управљању непокретностима) и када до тога дође, поднети захтев старешини надлежан за локацију непокретности. Ако се не поднесе захтев, имовина се може користити у друге сврхе осим оне наведене у решењу о експропријацији. Право на враћање вишка непокретности застарева ако је протекло 20 година од правноснажности решења о експропријацији, а овлашћено лице у том року није поднело захтев.

Када се експроприсана имовина не може вратити

Захтев за враћање вишка непокретности такође нема право ако је пре дана ступања на снагу Закона о управљању непокретностима, односно пре 1. јануара 1998. године, непокретност продата или право на На њу је установљено трајно плодоуживање у корист трећег лица и то је уписано у земљишне књиге и хипотекарне књиге (члан 229. Закона о управљању непокретностима).

Надлежни орган би, међутим, требало да обавести претходног власника имовине или његовог наследника који је у поседу, о намери да се она користи у друге сврхе од оне назначене у решењу о експропријацији вољом предмет. Истовремено треба да га обавести о могућности враћања истог или његовог дела или удела у њима (члан 136. став 2. Закона о управљању непокретностима).

Уколико није могуће утврдити адресу претходног власника или његовог наследника, обавештење се врши путем обавештења.Објављују се на период од 3 месеца тако што се истичу у седишту надлежног органа и постављају на његову интернет страницу у Билтену јавног информисања (БИП). С друге стране, информације о огласу треба да буду јавно објављене путем објаве у локалној штампи која покрива најмање област у којој се непокретност налази (члан 136. тачка 3).

Пошто такве објаве често остају непримећене од стране оних који би од њих могли имати користи, важно је водити оставински поступак.

Уколико овлашћено лице не поднесе захтев за повраћај средстава у року од 3 месеца од дана пријема обавештења или од наредног дана од дана истека рока за обавештавање, право на повраћај престаје.

Дешава се и да је експроприсана имовина коришћена у другу сврху од оне која је наведена у одлуци без сагласности бившег власника или његовог наследника, или чак и без покушаја да се она добије.

Нажалост, ако се власник или стални плодоуживање промени у оквиру ове употребе, шансе за враћање имовине су мале. Ово из разлога што се за повреду обавезе прибављања дозволе за коришћење непокретности у другу сврху не примењује санкција којом би се овлашћеним лицима омогућило да укину дејство делатности којима се непокретност располаже. Грађанскоправни уговор закључен повредом ове обавезе сматра се пуноважним. Грађански судови указују да би уговор био неважећи ако би био у супротности са принудним одредбама закона, док је забрана коришћења непокретности у друге сврхе осим експропријације релативна. Зависи од воље бившег власника или његовог наследника, који мора поднети захтев за повраћај новца. Дакле, у случају продаје експроприсане непокретности или успостављања права вечног плодоуживања на њој, лица која имају право да захтевају враћање непокретности имају право само на одштетни захтев.

Враћање експроприсане имовине се не исплати увек

Повратак експроприсане непокретности, њеног дела или удела у њој или њеног дела подлеже враћању раније досуђене накнаде или замене непокретности (члан 136. став 3. Закона о управљању непокретностима). Можда неће бити од користи добијање права на експроприсану имовину из овог разлога.

Новчана накнада подлеже индексацији, али њен износ не може бити већи од тржишне вредности имовине на дан враћања, а ако се не може утврдити - не већи од њене заменске вредности (члан 140, ст. ) Закона о управљању непокретностима ). Ако је лишавање својине на непокретности услед експропријације извршено пре 5. децембра 1990. године, усклађена накнада не може бити већа од 50% садашње вредности непокретности (члан 217. став 2. Закона о управљању непокретностима).

У случају смањења или повећања вредности имовине као резултат радњи предузетих на њој након експропријације - на пример, изградња зграда - прилагођена накнада се смањује или повећава за износ једнак на разлику у вредности на дан експропријације и на дан враћања.Међутим, не узимају се у обзир ефекти који произилазе из промене намене непокретности у локалном плану и промена у њеном окружењу (члан 140. став 4. Закона о управљању непокретностима).

Ако су замењена имовина и исплата у готовини додељени као компензација, обоје морају бити враћени. Висина доплате се утврђује по истим правилима као и за накнаду, али с тим да је максимални износ након индексације једнак разлици између вредности враћене имовине и вредности заменске имовине на дан повратка. Приликом утврђивања вредности некретнине не узимају се у обзир ефекти који настају изменом одредишта у локалном плану и променама у окружењу некретнине. У случају смањења или повећања вредности заменске непокретности примењују се доплате у новцу, у висини разлике у вредности ове непокретности на дан враћања (члан 140. став 5. Закона о непокретностима). Закон о управљању).

Повраћај обештећења се може поделити на рате - на највише 10 година.

Правна основа:

  • Закон од 21. августа 1997. о управљању некретнинама (тј. Законски лист из 2020. године, тачка 65, са изменама).

Категорија:

Операција куће