Граница парцеле је чест узрок сукоба међу суседима. Срећом, разграничење некретнина се може извршити у било ком тренутку, чак и много година након развоја парцеле.

Разграничење непокретности има за циљ одређивање тока њихових граница одређивањем локације граничних тачака и линија, фиксирањем ових тачака граничним ознакама на терену и израдом одговарајућих докумената. Овај поступак је детаљно регулисан Геодетско-картографским законом.

Демаркација имовине - када је могуће

Потреба за разграничењем непокретности настаје када дође до спора између власника суседних непокретности о правилном току појединачних граница, односно када границе новонастале непокретности нису обележене и утврђене.

Подсетимо се да се поступак разграничења води када су границе парцеле спорне, а не када је граница видљива у документима, али није приказана на терену.

На пример, ако власник парцеле премести ограду на суседни објекат, а документи јасно показују где се заправо налази граница, нема потребе за спровођењем поступка разграничења. Нема сумње где је граница између парцела и где треба да стоји ограда. У таквој ситуацији може се извршити такозвано обнављање граничне ознаке.

Разграничењу подлежу само земљишне некретнине, јер само у односу на ову врсту непокретности могу постојати неслагања у погледу тока њихових граница на земљишту. Поступак разграничења не може се односити на поделу зграде или просторија.

Граница својине - како то функционише

Већина поступака за демаркацију покреће се на захтев власника имовине чија је граница спорна.Међутим, овај поступак се спроводи по службеној дужности у случају комасације, а такође и када нико није поднео захтев за то, али је то оправдано потребама националне привреде или друштвеним интересом.

Захтјев за разграничење се упућује надлежном начелнику опћине, градоначелнику или предсједнику града. Његов шаблон се може наћи на сајтовима општинских канцеларија. Вреди приложити уз апликацију:

  • документ који потврђује власништво над имовином;
  • изводи из земљишних књига за непокретности обухваћене пријавом за разграничење;
  • испис из земљишне и хипотекарне књиге;
  • копија катастарске карте са назнаком спорне границе.

Ови прилози нису обавезни, али би требало да олакшају и убрзају рад органа. Ако подносилац захтева има и друге документе који су, по његовом мишљењу, релевантни за предмет, треба их такође приложити уз пријаву. На крају писма добро је приложити списак приложених докумената.

Прва службена радња је доношење решења о покретању поступка разграничења (не подлежу жалби; доставља се странкама у поступку, односно власницима парцела захваћених спорном границом), а следеће је именовање геометра који ће вршити послове разграничења.

Геодетско-картографски закон не подразумева да су стране у поступку биле укључене у избор геодета. У пракси, међутим, многи подносиоци захтева наводе конкретну особу, а начелник општине (градоначелник или председник града) често пристаје на избор наведен у захтеву за демаркацију. Међутим, недостатак индикације геодета неће бити на штету подносиоца пријаве.

Одређивање тока границе парцеле - шта ради геометар

Начин обављања делатности геодета је регулисан прописом о разграничењу непокретности. Прво предузима следеће припремне кораке:

  • пријављује рад на анкети документационом центру;
  • врши анализу информација садржаних у документима добијеним из државних геодетских и картографских ресурса, у земљишним књигама и хипотекарним књигама и у документацији добијеној од стране у поступку (обично долазе од подносиоца захтева, али могу доставити и комшије њихову документацију, коју ће геометар морати да укључи);
  • црта, ако је потребно, скицу која садржи информације о току граница добијених као резултат претходних мерења;
  • дефинише датум почетка демаркације границе;
  • уручује позиве странама да се појаве на терену.

Позив за долазак на терен се доставља странкама уз повратницу, најкасније 7 дана пре заказаног датума (обавештење мора да им стигне седам дана пре назначеног датума, а не само да ).Позив треба да обавести странке о последицама недоласка, односно да неоправдано недолазак странака не зауставља рад геодета, а у случају оправданог недоласка, геометар ће обуставити рад док не престане препрека. постоји или се именује пуномоћник, али не дуже од месец дана.

Током састанка на терену, геометар:

  • проверава присуство и идентитет странака, или прихвата пуномоћја која су странке дале. Важно је да ако није могуће утврдити лица која имају право да наступају као странка (нпр. власник је преминуо, а оставински поступак још није вођен), геометар одлаже радње на утврђивању тока граница и обавештава надлежне ауторитет;
  • обавља теренски разговор, који се састоји у проналажењу граничних ознака и утврђивању локације измештених, оштећених или уништених обележја и граничних тачака (ако постоје документи о дозволи).

Како се цртају границе парцеле

Постоји неколико начина да се одреди гранична линија. На првом месту се узимају у обзир граничне ознаке и трагови, карте и други документи као и геодетске контролне тачке. Ако је на основу овог доказа утврђен ток границе, геометар то указује странкама, стабилизује граничне тачке, сачињава гранични записник и мери границу, као и трајне елементе уређења земљишта од значаја за утврђивање. његов ток.

Међутим, ако нема података или су недовољни или контрадикторни, гранична линија се утврђује на основу заједничке изјаве странака или једне странке, када друга странка у току поступка не дати изјаву и не доводи у питање граничну линију. У таквој ситуацији геометар врши исте радње као и након утврђивања тока границе на основу докумената.

Странке у поступку имају право да се не слажу са границом коју је одредио геометар.У случају спора око тока граничних линија, геометар је дужан да убеди странке на закључење поравнања, које замењује гранични протокол и има снагу судског поравнања. Ако геометар доведе до његовог закључка, сачиниће акт о поравнању посебно за сваку граничну линију која је у целини или на појединим деоницама била спорна. Насеље обухвата само спорне делове границе. Треба имати на уму да садржај нагодбе не може ићи даље од предмета који се односи на разграничење, односно не може се тицати других граница непокретности осим оних наведених у поступку. Након састављања обрачуна, геометар врши следеће кораке као у случају утврђивања тока границе на основу прикупљених доказа.

Међутим, ако на било који од наведених начина није могуће утврдити ток границе, геодет врши привремену фиксацију и мерење граница, сачињава гранични записник и израђује мишљење о граници ( у коме предлаже и оправдава локацију границе).

Када геометар заврши своје активности, он подноси извештај или поравнање органу за случај.

Границе парцеле - одлука градоначелника

Када се на основу прикупљених доказа или заједничке изјаве страна утврди ток границе, начелник општине, градоначелник или председник града донеће решење о разграничењу добра.

Уколико се постигне нагодба, поступак ће бити обустављен, јер има снагу судске нагодбе и општински орган не мора да је додатно потврђује.

Пре доношења решења, службено лице оцењује исправност извршених послова овлашћеног геодета и усклађеност припремљене документације са прописима. Уколико се утврде неки недостаци, геометар се враћа геодету на исправку и допуну. На пример, ово може бити када је геометар погрешно обавестио стране да се појаве на терену.

Поред тога, пре доношења решења, техничку документацију (видети оквир) такође треба укључити у национални геодетски и картографски извор.

Правило је да општински орган не може донети решење којим одбија да одобри граничну линију утврђену граничним протоколом на основу доказа или заједничке изјаве страна.

Демаркација имовине - када је случај на суду?

Када докази прикупљени у управном поступку или изјаве странака не дају основ за доношење решења о разграничењу, онда - сходно чл. 34 сец. 2 Геодетско-картографског закона - такав поступак се обуставља уз истовремено уступање предмета по службеној дужности заједничком суду. У таквој ситуацији, овлашћени геометар привремено фиксира граничне тачке према последњем стању мирног поседа, документима и назнакама странака, обележава их на скици међа, припрема мишљење и сву документацију доставља надлежном општинском старешини, градоначелнику. или председник града.

Важно је да странка незадовољна одређивањем границе може захтевати да се случај прослиједи заједничком суду.Она има рок од 14 дана од дана достављања решења у овом предмету да то учини. То значи да је у случају разграничења искључено начело двостепености управног поступка. Након одлуке начелника општине, градоначелника или председника града, одмах ће се покренути судски поступак.

Утврђивање граница парцеле - одлука суда

Уступање предмета општем суду значи да решење донето у управном поступку нема правно дејство, а документи које је прикупио орган представљају доказе у судском спору. Последице за странке су стога сличне ефектима жалбе. Ако суд врати пријаву или се судски поступак обустави, одлука постаје правоснажна.

Суд разматра предмете за разграничење непокретности у ванпарничном поступку (члан 34. став 3. Закона о геодезији и картографији), који се завршава решењем, на које се може изјавити жалба окружном суду.Приликом одлучивања о току спорне границе може користити доказе који нису признати у управном поступку.

Извршење судских одлука о разграничењу непокретности врши се уз учешће геодета. Сходно овој одредби, судски вештак сачињава мапу, која може бити основ за упис у земљишне и хипотекарне књиге (карта за правне сврхе). Ова мапа тада постаје део судског налога у случају разграничења имовине.

Правна основа:

  • Закон од 17. маја 1989. - Геодетски и картографски закон (Зборник закона из 2017. године, тачка 2101, са изменама)
  • Закон од 14. јуна 1960. – Законик о управном поступку (Зборник закона из 2018. године, тачка 2096, са изменама)
  • Уредба министара унутрашњих послова и управе и пољопривреде и прехрамбене привреде од 14. априла 1999. о разграничењу непокретности (Зборник закона бр. 45, тачка 453)

Категорија:

Операција куће