- Шта се дешава ако не платим кирију?
- Боље подигните захтев за плаћање
- Како разговарати са утеривачем дугова?
- Може ли се отплатити дуг за кирију?
Пољаци изјављују да им је кирија једна од основних плаћања коју најбрже измирују. Међутим, подаци Централног завода за статистику показују да дуг станара општинских, задружних, привредних и државних станова и даље расте. Тренутно износи 4,5 милијарди ПЛН. Скоро половина овог износа је дуг станара општинских станова. Главни разлози за неплаћање станарине су, према подацима Централног завода за статистику, ниске зараде, губитак посла или изненадна болест. Шта да радимо када нам расте дуг у задрузи? Када ће почети процес наплате дугова и како разговарати са утеривачем? Да ли се настали дуг може отплатити? Да ли приход од овога морам да унесем у ПИТ? Предлажемо.
Једна од најзадуженијих покрајина, због неплаћених рачуна за кирију, је Мазовјечка. У Варшави дуг за кирију према граду износи чак пола милијарде злота. Већина поступака исељења, који су резултат вишегодишњих заосталих обавеза за станарину, одвија се у следећим војводствима: Шлонско, Мазовјечко, Долношлонско и Лођско. Све више градова пружа руку помоћи задуженим станарима и уводе програме раздуживања општинских објеката, који између осталог омогућавају опрост целокупног дуга – након примопредаје заузете имовине, отпис половине дуга – ако закупац одлучи да се усели и замени заузету просторију мањим или отпис дела дуга под условом да се отплати преостали износ. (до 6 месеци).
Шта се дешава ако не платим кирију?
Једна неплаћена кирија или двонедељно кашњење у плаћању рачуна неће довести до тога да закупац одмах има невоље у задрузи или оде у тзв.црна листа дужника. Процес наплате дуга обично почиње, чак и након неколико месеци неплаћања. Стамбена задруга може сама наплатити дуг или продати дуг тзв секундарни поверилац, који може бити компанија за наплату дугова, инвестициони фонд или фонд за секјуритизацију. У овом случају, компанија за наплату потраживања ће контактирати дужника у своје име или у име секјуритизационог фонда.
Међутим, пре него што дође до опоравка, закупац ће примити неколико позива за плаћање од задруге. Ако се задужени закупац не јавља дуже време (нпр. неколико недеља), може добити захтев за плаћање са упозорењем о намери да га упише у одређени биро за економске информације (укратко: БИГ). Ако не покуша да ступи у контакт са повериоцем - биће уписан у такав регистар. После наредних месеци, задужени закупац ће добити допис у коме се обавештава о намери да раскине закуп због заосталих обавеза.Последња фаза биће раскид уговора и упућивање на суд (како за плаћање заосталих такси тако и за деложацију). Вреди нагласити да се раскид уговора о закупу и деложација односе првенствено на општинске, задружне и компанијске станове. Ако је станар власник стана, процедура је другачија, иако је процес наплате дуга веома сличан.
Боље подигните захтев за плаћање
Да би задужени закупац био уписан у неки од бироа за економске информације, треба да буду испуњена три услова. Прво – дуг мора бити већи од 200 ПЛН, друго – мора доспети најмање 30 дана, треће – поверилац мора дужнику послати захтев за исплату (препорученим писмом) са упозорењем о намери да уђе. то у таквом регистру. Такав позив може уручити и лично. То што дужник није преузео препоручено писмо не значи да ће цео поступак бити обустављен. Овде важе правила слична судским испорукама, а то значи да избегавање контакта неће учинити много.Уколико је дужник закупнине уврштен у регистар дужника који води БИГ, он у будућности може имати потешкоћа са добијањем кредита, кредита, куповином новог телефона на претплатној основи или куповином РТВ или кућних апарата на рате. Зато вреди разговарати са повериоцем – и примарним (нпр. стамбена задруга) и секундарним (предузеће за наплату дугова).
Како разговарати са утеривачем дугова?
Вреди запамтити да савремени процес наплате дугова више личи на преговоре него на принудну принудну принудну наплату, као што је случај са извршењем судског извршитеља. Сврха компаније за наплату је да помогне дужнику и предложи услове отплате које ће моћи да прихвати. Зато је отворен и искрен разговор толико важан. Ако задужено лице има финансијских или здравствених проблема и није у могућности да отплати дуг у овом тренутку - треба да каже повериоцу.
Све више компанија за наплату дугова поштује принципе добре праксе, односно етичке стандарде установљене као део Конференције финансијских компанија.Документ садржи правила која описују права дужника, како треба да изгледа професионални процес наплате дугова, шта утеривачи не смеју да раде. Вреди имати на уму да нас утеривач може контактирати писмом, телефоном или послати представника на терену. Такав консултант треба да се представи, покаже личну карту и овлашћење за поступање издато од компаније за наплату дугова са јасном дефиницијом обима његовог овлашћења.
Уколико нам компанија за наплату потраживања пошаље захтев за исплату - треба тачно да опише доспело плаћање, да садржи податке о повериоцу (нпр. стамбена задруга), детаљан износ доспеле. Уколико задужено лице има утисак да се наплатна кућа понаша неетички и непрофесионално – ту чињеницу може пријавити, између осталог, и Омбудсманима за потрошаче (практично у свакој општини или округу у Пољској), Канцеларији финансијског омбудсмана, Савезу потрошача или – у случају једне од компанија повезаних у КПФ – посебно именованом Етичком комитету КПФ-а ([емаил протецтед ]).
Може ли се отплатити дуг за кирију?
Неке стамбене заједнице и управници имовине дозвољавају вам да отплатите свој дуг, што је боље од тужбе или деложације. Дешава се да се дозвола за надокнаду посла може добити тек када прогласимо наставак редовних исплата након одраде заосталих обавеза. Неке задруге унапред одређују максималан износ који дужник може да одради (нпр. 20-25 хиљада ПЛН). Радови који се могу изводити су различити: чишћење градског зеленила, конзерваторске поправке, чишћење степеништа, метење тротоара и тргова. Са лицем које жели да одради дуг обично се потписује мандатни уговор или уговор за конкретан посао, након претходног пристанка на тзв. неновчана накнада. Задужено лице не прима новчану накнаду. Целокупна плата му се одбија од заосталих закупнина. Пошто је отплата дуга неновчана накнада (позната и као неновчана корист), Пореска управа је не третира као приход, па је не треба уносити у пореску пријаву.